Razvijena širina lima: kako se računa

Šta je razvijena širina (R.Š.)

Zamislite da savijeni profil ponovo ispravite u ravnu traku. Širina te trake je razvijena širina. U limarskim radionicama se piše R.Š. i izražava u centimetrima; negde se kaže i razvijena dužina - to je isto.

Od R.Š. zavisi sve ostalo: koliko kvadrata lima ide na stavku, koliko je težak i koliko košta.

Kako se računa: zbir krakova (pojednostavljeno)

U građevinskoj limariji (lim od 0,5 do 0,7 mm) razvijena širina se najčešće računa kao zbir dužina svih krakova profila. To je pojednostavljena metoda: radi dobro kad cela radionica kotira profil na isti način i kad je lim tanak u odnosu na krakove.

R.Š. ≈ krak 1 + krak 2 + … + krak n

• Uračunajte i male rubove i porube od 1–2 cm - oni se najčešće zaborave.
• Neka cela radionica kotira isto: najčešće se kotira spoljna mera profila.
• Zbir je polazna vrednost. Koliko se stvarna traka razlikuje od njega, zavisi od kotiranja i tehnologije savijanja - objašnjeno ispod.

Kada zbir krakova nije dovoljno tačan

Zbir krakova ne računa šta se dešava u pregibu. Pri savijanju se lim sa unutrašnje strane sabija, a sa spoljne isteže. Dužina koja se ne menja je neutralna linija, negde između te dve strane. Koliko stvarna razvijena širina odstupa od zbira, zavisi od tri stvari:

• Kotiranje: da li su mere na crtežu spoljne, unutrašnje ili po osi lima. Isti profil kotiran spolja i iznutra daje različit zbir, a razlika raste sa brojem pregiba i debljinom lima.
• Tehnologija savijanja: ručna savijačica, apkant presa ili profilerka, alat i radijus pregiba. Što je radijus veći, razlika je veća.
• Debljina i materijal: kod debljeg lima (od oko 2 mm) i tvrđih materijala razvijena širina se računa preko neutralne linije i K-faktora, ili po dodatku za savijanje iz tablice za vašu mašinu.

Kako odrediti korekciju za svoju radionicu

Najpouzdanija je proba na sopstvenoj mašini: isecite traku poznate širine, savijte profil kao inače i izmerite krakove onako kako ih kotirate na crtežu. Razlika između širine trake i zbira izmerenih krakova, podeljena brojem pregiba, vaša je korekcija po pregibu za taj lim, debljinu i alat.

Kod tankog građevinskog lima ta korekcija je obično mala i mnoge radionice je pokriju zaokruživanjem na obračunsku širinu. Kod debljeg lima i preciznih profila treba je primeniti na svaku stavku.

Primeri: okapnica, vetar lajsna, U-profil, oluk

Mere su u centimetrima. Kod oluka je zaobljeni deo nacrtan kao osam kratkih krakova.

• Okapnica

  3 + 12 + 6 + 2,5 = 23,5 cm

• Vetar lajsna

  2 + 10 + 11,5 + 1,5 = 25 cm

• U-profil

  8 + 12 + 8 = 28 cm

• Polukružni oluk

  1,7 + 8 × 3,71 + 1,7 = 33,08 cm

Od R.Š. do kvadrature, težine i cene

Kvadratura stavke je R.Š. u metrima × dužina × broj komada. Okapnica R.Š. 23,5 cm, dužine 2 m, 10 komada: 0,235 × 2 × 10 = 4,70 m².

Težina je kvadratura × debljina × gustina. Isti nalog od plastificiranog lima 0,6 mm: 4,70 × 0,6 × 7,85 ≈ 22,14 kg. Cena se računa na isti način - iz kvadrature, a ne iz dužine.

Stvarna i obračunska širina

Traka se seče iz table ili rolne određene širine. Ako od trake ostane komad koji nikome ne treba, mnoge radionice naplaćuju širinu trake, a ne samo nacrtanu. Zato pored stvarne R.Š. postoji i obračunska: prag na koji se stvarna širina zaokružuje. Okapnica od 23,5 cm se, na primer, naplaćuje kao traka od 25 cm.

Koje pragove koristite, odlučuje vaša radionica. Važno je da ih poštuju svi koji prave ponude - i vi i zaposleni.

Gde se najčešće greši

• Zbir na kalkulatoru, krak po krak - jedna preskočena cifra i stavka je pogrešna.
• Zaboravljen porub ili rub od 1–2 cm na kraju profila.
• Na ponudi stvarna umesto obračunske širine - razlika ide iz vaše zarade.
• Skica bez uglova - u radionici se savije 90° umesto 135° i opšav se radi ponovo.